Олег Валецкий (prom1) wrote,
Олег Валецкий
prom1

Продолжение интервью сотрудника французских и сербских спецслужб Югослава Петрушича

В номере 681 журнала "Слободна Босна" http://www.slobodna-bosna.ba/ дал интервью сотрудник французской спецлужбы и одновременно агент сербских спецслужб Югослав Петрушич Он был известен участием в скандале во Франции когда выяснилось что через него французские спецслужбы передавали информации в Белград о времени и местах авиаударах в 1999 году как и участием в освобождением сбитых сербской ПВО над Боснией двух французских пилотов.Так как Петрушич годами был одним из ключевых лиц в области "международного сотрудничества" спецлужб в Республике Сербской и Сербии и то было подтвержденно неоднократно то вероятно эти спеслужбы оказались со временем в глубоком кризисе раз выходят такие интервью.Интересна правда картина сербско-французского сотрудничества в организации правда неудавшейся провокации(если это правда) по убийству двух французских пилотов сбитых сербской ПВО в 1995 году над Пале.Месье Петрушич описав создание руководством спецслужб(и то находившихся на неприятельских сторонах) бывшей СФРЮ организованной преступной группировки и проведение в интересах иностранных спецслужб различных проeктов от организации военных преступлений на сербской стороне до переброски,с помощью американской,британской и французской спецслужб моджахединов.То что британцы перебрасывали моджахедов в Среднюю Боснию в 1993 году впрочем еще несколько лет назад стало известно,благодаря скандалу в Федерации Боснии и Герцеговины когда бывший командир 206-ой «Витешкой» бригады, действовавший в данном районе, полковник Шемсудин Муминович в интервью, в телепередаче «60 минут», 28 февраля 2005 года, обвинил британцев в организации приезда в Боснию и Герцеговину моджахедам.
Интервью Петрушичa тут лишь несколько уточняет картину ибо если данный проект был делом вышеупомянутой организации,а ее членами были и некоторые члены спецслужб Сербии также участвовавшие в этнических чистках,то иначе как самоубийственной эту политику не назовешь.Результат тут должен был заранее известен,хотя впрочем многим из тех кто с начала войны начал работать за подобные лица,видимо было все равно.Главное деньги а то что это отразится на твоей же стране не столь важно

Статья на сербском под катом



SENZACIONALNA ISPOVIJEST „PAUKA“ (II)
Srpsko-francuski špijun za specijalne operacije
MUADŽAHEDINE SU U BIH UBACIVALI BRITANCI, AMERIKANCI I FRANCUZI
JUGOSLAV PETRUŠIĆ, najpoznatiji francusko-srpski špijun, u drugom nastavku šokantne ispovijesti, ekskluzivno za „Slobodnu Bosnu“ otkriva frapantne špijunske igre tokom rata u BiH; u nastavku razgovora Petrušić govori o hapšenju francuskih pilota na Palama i pregovorima Pariza i Beograda o njihovom oslobađanju, globalnom špijunskom eksperimentu sa ubacivanjem mudžahedina u BiH, ulozi obavještajnih centara u zločinima u Srebrenici, Vukovaru i na Kosovu, iz prve ruke svjedoči o likvidaciji Juke Prazine u Belgiji...
Bio sam na tajnom zadatku u Bočinji i znam da su svi mudžahedini bili špijuni koji su kompromitirali vlast u Sarajevu!
FOTO: Mario Iličić

„Optužen sam za krivična dela pokušaja ubistva Slobodana Miloševića, ubistva u Srebrenici, iznude, podstrekivanja, špijunaže. Za sva ta dela stavili su mi najteže stavke koje postoje, kao da sam najveći srpski zločinac na ovome svetu. Stavili su najteži mogući član 128, stav 3, kao da sam izdao zemlju i da je poginulo na desetine hiljada ljudi. Moj cilj je da dokažem da je dela koja se meni pripisuju počinila grupa obaveštajaca na čelu sa Jovicom Stanišićem i Aleksandrom Vasiljevićem. Posedujem na hiljade dokumenta nekoliko obaveštajnih službi koji to dokazuju “, govori u svojoj životnoj ispovijesti za naš list Jugoslav Petrušić Dominik, najpoznatiji francusko-srpski špijun, plaćenik, profesionalni ubica koji se borio na ratištima u dvadesetak zemalja.
Nedugo nakon što je izbačen sa Vojne akademije u Rajlovcu, Petrušić je iz Jugoslavije otišao u Francusku 1982. godine kako bi se bavio boksom. Predsjednik bokserskog kluba za koji je igrao ujedno je bio drugi čovjek francuske tajne službe. Njegova kćerka se udaje za Petrušića, nakon čega Petrušić, kao pouzdan zet, ulazi u špijunske vode. U Francuskoj se upisao u Legiju stranaca, gdje je završio i Vojnu akademiju. Istovremeno, dugo godina se bavio obezbjeđenjem uglednih ličnosti. Između ostalih, čuvao je francuskog predsjednika Francoisa Mitterranda i princezu od Katara. Njegov identitet dvostrukog špijuna javnosti je otkriven krajem 1999. godine kada je tadašnji savezni sekretar za informisanje Goran Matić saopštio da je Petrušić predvodio opasnu terorističku grupu Pauk koja je učestvovala u nizu ubistava po Bosni i Hercegovini i Kosovu, ali i planirala atentat na tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Petrušić je godinu dana proveo u zatvorskoj samici, ali u sudskom procesu koji je uslijedio ustanovljeno je da su sve optužbe na staklenim nogama, i da ga država zapravo ne tereti za navodnu pripremu atentata na Miloševića i zbog svega toga ovaj predmet je obustavljen. Proces protiv Petrušića i grupe Pauk obnovljen je 2006. godine i još traje.

FRANCUZI SU ME NAPRAVILI “NEVIDLJIVIM ČOVJEKOM”
“Događaji u kojima sam učestvovao graniče se sa ludošću onoga što je jedan čovek u stanju da učini. Svojevremeno sam u Francuskoj formiran kao čovek koji ne postoji. Tada je Francois Mitterrand dao zeleno svetlo da se proizvede nekoliko takvih mašina koje bi štitile državu. Meni je najbolje suditi po delima. Zbog toga već godinama pokušavam da se pojavim na sudu i da dokažem da je sve što sam radio bilo časno i pošteno. Nudim se i Sudu BiH da utvrde moju odgovornost za zločine koji mi se pripisuju. Ako sam kriv, treba da odgovaram. Istovremeno želim da dokažem da sve što se čini u mom slučaju je radi političkih interesa, odnosno zbog prikrivanja najvećih zločina koji se se desili na prostoru bivše SFRJ. Mislim da imam dokumente koji pokazuju da su obaveštajne službe svih bivših republika združene sa stranim napravile sve što se desilo. Imam dokaze da su svi zločini povezani, odnosno da su najveće zločine u Hrvatskoj, BiH i Kosovu počinili isti ljudi”, govori Petrušić.

On tvrdi da srbijanska vojska i policija skrivaju sve dokumente koja dokazuju u čemu je učestvovao tokom raspada bivše SFRJ. Isto tako, tvrdi da je većini televizijskih stanica u Srbiji zabranjeno emitovanje već snimljenih emisija u kojima on svjedoči o tome šta se dešavalo tokom rata u BiH i Hrvatskoj. “Njima nije bitno šta sam uradio za Srbiju, važno im je sada samo da sam bio u francuskoj obaveštajnoj službi. Moja dokumenta su prepravljena stotinu puta, pripisivali su mi najveća krivična dela. U prilozima u kojima su dokazivali moju navodnu umešanost u ratove u kojima sam radio za stranu obaveštajnu službu spajali su me sa zločinima koji su drugi počinili. Čelni ljudi Državne bezbednosti Srbije, kada sam optužen, napravili su vezu između Srebrenice, Zaira i Kosova, a ljudi koji su bili u 10. diverzantskom odredu Vojske RS-u, a koji su pridodati meni prilikom odlaska u Zair, umešani su u ubistva koja su se desila u Bosni, na Kosovu, u Hrvatskoj, Makedoniji. Oni su sve to uvezali, strpali u jedan koš i mene stavili da navodno budem lider svega toga. Međutim, ja imam dokaze da su ljudi iz tajnih službi u sprezi bili inicijatori svih zločina. Njih je interesovalo samo materijalno bogatstvo, radili su za strane šefove kao što je George Tanet iz CIA ili Phillipe Rondot iz francuske obaveštajne službe. Kada je rat stao, omogućeno im je da kupuju banke, medije i sve što će im pomoći da kontrolišu društvo”.

VELIKE IGRE SA ZAROBLJENIM PILOTIMA
Petrušić tvrdi da je često dolazio u Bosnu i Hercegovinu tokom rata i da je kao francuski obavještajac sarađivao sa svim stranama.

“Od 1991. do 1995. godine najviše vremena na terenu provodio sam u Bosni i Herecegovini i svedok sam mnogih događaja. Recimo, učestvovao sam u vrlo važnoj akciji osobađanja francuskih pilota koje su zarobile Mladićeve snage.
Kada su pripadnici Vojske RS-a oborile dva francuska aviona 1995. godine u Bosni, tadašnji francuski ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova hteli su francuskoj javnosti da prikažu da su nekontrolisane srpske bande otele pilote i da su ih lividirale. U isto vreme Jovica Stanišić je otišao u Pariz i prema informacijama koje su mu dali ljudi iz Mladićevog okruženja kazao da piloti verovatno nisu više živi. U to vreme pilote su čuvali ljudi iz 10. diverzantskog odreda. Meni je Jovo Đogo dao informacije da su piloti živi i da ja to mogu da kažem svojim šefovima u Francuskoj. Posle toga ja sam razgovarao sa pukovnikom Robertom Mayom, tadašnjim komandantom snaga za brze intervencije u BiH. Nalazio se na aerodromu u Butmiru. On je sa mnom otišao kod načelnika kontraobavještajne službe Sarajevsko-romanijskog korpusa Marka Lugonje, koji je rekao – ja ću vam dati informacije o pilotima, ako mi vi kažete šta je bilo na Markalama. Lugonja je tražio od Maya informacije jer je znao da su njegovi oficiri radili uviđaj na Markalama. Razgovor je bio vođen u kasarni u Lukavici i trajao je dva sata. Lugonja je na kraju kazao da piloti nisu ubijeni i da ih ne drže paravojne jedinice već legalna Vojska RS-a. Predsjednik Jacques Chirak je sve vreme tu činjenicu krio od roditelja pilota, ali i od javnosti. To je radio smišljeno jer je imao plan da na pilotima profitira. Za to vreme navodno Ratko Mladić u zamenu za pilote traži oružje i to sisteme S-300. Rusi šalju te sisteme Francuzima i oni kreću prema Srbiji. Oružje je stiglo do Mađarske, a potom preusmjereno prema Angoli, da bi na kraju završilo u Iranu. Ti sistemi su prodati za 600 miliona dolara. Zbog te afere i krađe 600 miliona dolara nedavno je suđeno Chiraku, tadašnjim francuskim ministrima odbrane, unutrašnjih poslova i još 50 osoba iz francuske obaveštajne službe koji su učestvovali u toj aferi. Ja sam Francuzima nosio dokaze da su piloti živi. Tada sam saznao da su spremali pakleni plan za Bosnu i Hercegovinu. Zbog likvidacije pilota bila je predviđena 'Oluja 2' u kojoj bi Srbi bili proterani iz BiH u što većem broju. To su pojedinci u Francuskoj smislili isključivo zbog svojih privatnih interesa. Tokom sudskog procesa 'vadili' su se da su to uradili zbog francuskih pilota u Bosni. Mogu slobodno da kažem da ja nisam dozvolio da se pilotima bilo šta loše desi i u njihovom oslobađanju sam lično učestvovao. Kasnije su mi podmetali da sam za njihovo oslobađanje uzeo dva miliona maraka, što je čista ludost. Učinio sam to kako niko ne bi stradao, a plan je bio da strada ogroman broj ljudi“.

PROTJERAO SAM BATKA SA GRBAVICE, IZVLAČIO UBIJENE SRBE IZ ŽEPE
Ovaj francusko-srpski obavještajac otkriva razloge zbog kojih nikada nije otkriven kao špijun i ko mu je bio glavna veza kod bosanskih Srba.

„Nikada nisam došao u BiH, a da se nisam javio Jovi Đogi. On je bio moja veza tamo i zbog toga je jednom bio uhapšen. Za sve što sam radio u Bosni imao sam dokumenta. Legalno sam špijunirao. Moja velika prednost bila je u tome što sam od svih francuskih obaveštajaca najbolje poznavao teritoriju BiH. Bio sam samostalan na terenu. Nisam imao šefa. Došao bih na teren, završio posao, vratio se u Francusku i pričao šta sam video. Nikada nisam komunicirao telefonom. To je bila tajna zbog koje nikada nisam bio otkriven. Inače, učestvovao sam u mnogim akcijama u Sarajevu i oko Sarajeva.
Recimo, 1992. godine u kasarni Lukavica od Marka Lugonje dobio sam zadatak da sa jednim zastavnikom sa Grbavice rasteram grupu koju je predvodio Veselin Vlahović Batko.
Tamo su bili i neki moji rođaci iz Crne Gore, mislim na Stanka Petrušića, koji je posle u Beogradu nastradao kao telohranitelj bankarke Dafine Milanović. Bilo nam je naređeno da sa dva borbeno-oklopna vozila, naoružani do zuba, odemo na Grbavicu, nedaleko od Željinog stadiona i razoružamo grupu koja je tamo maltretirala ljude. To smo vrlo brzo i uradili.
Također, bio sam prisutan kada je u Žepi 1992. godine stradalo 56 vojnika Vojske Republike Srpske. Kao „francuski posmatrač“ učestvovao sam u njihovom izvlačenju.
Moj posao je prevashodno bio u tome da donesem informacije koje će služiti da u BiH ne stradaju vojnici koji dolaze iz Francuske ili neke druge zemlje. Donosio sam hiljade takvih informacija“.

Nakon završetka rata u BiH Petrušić je još tri godine bio prisutan u našoj zemlji. Dvije i po godine u stopu je pratio Radovana Karadžića, o čemu smo pisali u prošlom broju. Potom je dobio zadatak da prati mudžahedine u selu Bočinja.

„Godinama sam učestvovao u praćenju mudžahedina, odnosno ljudi koji su došli da ratuju na teritoriji BiH. Oni su bili poslati od britanskih američkih i francuskih tajnih službi i ubačeni kako bi se imao uvid kako funkcionišu sve strane. Pričam o ljudima sličnim Abu Hamzi. Dakle pripadnicima odreda El Mudžahid.... Ja sam nekoliko puta ispitivao te ljude koji su bili u zatvoru Kula ili na nekim drugim mestima. To su bili ekstremni ratnici.
Jednom prilikom, kada je bio sastanak srpskih tajnih službi sa francuskim u Parizu, načelnik francuske tajne službe pitao je generala Iliju Brankovića: 'Da li mi možemo da dođemo na srpsku teritoriju da pratimo šta rade mudžahedini?' General Branković mu je rekao: 'Generale, mi ćemo da vam pozajmimo nožice a vi donesite kamere, ionako vi dozvoljavate da sa vaše teritorije dođu u BiH i da vode rat, vaši avioni ih dovode tamo na klanicu.'
Čitave grupe takvih ljudi koje su došle u BiH, a koji su pušteni da pobegnu iz zatvora, bile su instruisane da naprave zločin kako bi se rukovodstvo BiH u određenom momentu stavilo uza zid. Mnogi, pre svega bosanski muslimani, ne vide te stvari.

FRANSUSKO-AMERIČKI SUKOB ZBOG MUDŽAHEDINA
Ja sam 1997. godine bio na zadatku u selu Bočinja kod Maglaja, gde su se nalazila 72 pripadnika islamskog porekla koji su bili mudžahedini. Imam i snimke tog sela. Upravo tu u Bočinji je 1997. godine nastao rat oko tih ljudi između dvije službe, francuske i američke, jer su i jedna i druga želele kontrolu nad njima. Pri tom, ni jednoj službi nije u interesu da prave informacije o njima dostavi nadležnim institucijama u BiH kako bi imali argumente da ih protjeraju. Niko ne želi i nikome nije u interesu da ih zaustavi. Oni su ostavljeni tu prevashodno kako bi formirali svoje ćelije“.

Jugoslav Petrušić i danas živi kao obavještajac na relaciji Srbija-Francuska-Španija. Međutim tvrdi da svu svoju energiju troši na prikupljanju dokaza koji će mu pomoći da otkrije ko su glavni počinioci i organizatori najvećih zločina na prostoru bivše Jugoslavije,
„Optužuju me da sam organizovao i ubio ljude u Srebrenici. Ja sam jedina fizička veza između tih zločina i imam dokumente za sve i mogu da napravim čitavu rekonstrukciju događaja. Međutim, to nije u interesu srbijanskoj tajnoj službi. Ja sam glavnog egzekutora u Srebrenici Stanka Stevanovića, pripadnika 10. diverzantskog odreda, koji živi u Beogradu, prijavio Sudu za ratne zločine i posle toga niko neće da ga uhapsi.
Isti ljudi su učestvovali u zločinima u Srebrenici i Vukovaru, a kasnije sa mnom na Kosovu i Zairu, međutim njih niko ne dira. Oni se slobodno kreću. Štite ih velike institucije koje su ovo i organizovale. Jovica Stanišić se krije iza velike službe SDB, isto kao što se Aleksandar Vasiljević krije iza KOS-a. Vasiljević je sa Nikolom Zimonjom, Petrom Salapurom, Antunom Tusom i Momčilom Perišićem organizovao brojne zločine. Pukovnik Nikola Zimonja je jedan od glavnih ljudi koji je organizovao egzekucije u Vukovaru, Bosni i na Kosovu. Operacija „Mač“ kojom su hranom trovani ljudi u Cazinskoj krajini njegov je lični projekat. Pored Zimonje, za egzekucije su odgovorni Perišić i Salapura, a najodgovorniji Jovica Stanišić, koji je bio mozak svega. Perišić se u Haagu sada brani lažima i dalje radi na prikrivanju zločina, a pitanje je hoće li se Stanišiću koji je sve vreme radio za Francuze ikada završiti suđenje. Međutim, ja ću svojom obimnom dokumentacijom kad-tad dokazati njihovu krivicu“, zaključuje Jugoslav Petrušić.
Za petama Juki Prazini
NAREDBA ZA LIKVIDACIJU JUKE PRAZINE U BELGIJI, KAO I NJEGOVE UBICE STIGLI SU IZ SARAJEVA

Jugoslav Petrušić bio je kao francuski obavještajac zadužen da prati kretanje Juke Prazine u Francuskoj i Belgiji. Dok je bio na zadatku, postao je živi svjedok ubistva Prazine.

„ Kada je Juka Prazina počeo da predstavlja problem muslimanskoj tajnoj službi odnosno pukovniku bezbednosti Sarajeva, izveden je iz Sarajeva preko Hercegovine i Hrvatske. Dat mu je pasoš na drugo ime sa kojim je došao u Francsku, a potom je otišao u Belgiju. Tamo je počeo da skuplja grupu ljudi koja je bila spremna da dođe i brani Bosnu. Iz Sarajeva je poneo 1,4 miliona nemačkih maraka, međutim sa sobom je uvek imao 800 hiljada. Meni su rekli da pratim njegovo kretanje i kretanje njegove grupe, a bilo je na potezu od Brisela, preko Liježa do Lila. Uvek su uz njega bila dva muslimana i jedan Hrvat, a postojao je i četvrti koji je išao do BiH i donosio mu informacije. Oni su 4. decembra 1994. godine iscenirali tuču u jednoj kafani u Belgiji blizu holandske granice kod sela Wambrosh u kojem sam se ja nalazio. Bilo je potegnuto i oružje. Prazina je tukao neke ljude. Međutim, oni su Prazini rekli mi ćemo da te spasimo, idemo odavde. Seli su u auto. Negde oko 23 sata izveli su ga iz auta, svukli golog i ispitivali. Ceo razgovor je sniman kamerom. On ih je molio da ga ostave na miru i obećavao im da će da im da novac. Sve vreme tukao ga je jedan od njih i tražio informacije o velikim parama. Oko 23.30 pucali su mu u donji dio noge. Držali su ga tako sve dok im nije rekao sve što su od njega tražili. Na kraju su ga ubili i bacili u kanal potpuno golog. Prazina je nađen tek 29. decembra. Iako se znalo gde se on nalazi, ozbiljna potraga nije izvedena. Ti ljudi su uhapšeni nakon dva meseca. Suđeno im je u Briselu. Osuđeni su na zatvorsku kaznu od četiri do osam godina. Četvrti čovek vratio se u Sarajevo, on je bivši vozač Alije Delimustafića, sa Naserom Orićem bio je u 72. izviđačko-diverzantskoj jedinici ovde u Srbiji i danas se nalazi na vrlo odgovornoj funkciji. Ja koji sam sa određene udaljenosti gledao šta se dešava, javio sam kome sam trebao. Prazinu su po instrukcijma ubili njegovi ljudi. Ja sam kasnije pričao da sam ubio Juku Prazinu, pošto sam znao sve detalje i to mi je služilo kao legenda. Isto kao što sam pričao da sam ubijao ljude u Alžiru, pri tom u Alžiru nikad nisam bio. To je bila moja legenda da ljudi misle da sam ja profesionalni ubica. U to vreme živeo sam u tom svetu“.
NATO udari i kontrašpijunaža
NA MOM SUĐENJU, VAŽNI SVJEDOCI SU POTVRDILI DA SAM SLAO TAJNE PLANOVE NATO-A ZA BOMBARODOVANJE SRBIJE
Petrušić je Službu Državne bezbednosti Srbije zadužio brojnim informacijama sa prostora bivše Jugoslavije. Međutim, najdragocjenije informacije za državu je donio u vrijeme NATO bombardovanja kada je otkrio sve tačke koje su pripadnici NATO saveza gađali iz zraka.
„Na Kosovu sam se nalazio 1999. godine u svojstvu oficira bezbednosti VJ, odnosno Kontraobavještajne službe. Moj šef tada je bio general Lazarević.
Ja sam NATO-u za vreme bombardovanja SRJ pokrao sve tačke koje je gađao. Oko 48 hiljada faksova sam pokrao. Jedini sam imao sistem da provalim jer sam bio soliter na terenu.
Imao sam kod sebe plan za bombardovanje Kosova, pokrio sam sve tačke napada. Vojska Jugoslavije je zahvaljujući meni znala tačne koordinate leta NATO avijacije koji su dolazili iz Makedonije i Albanija. Po mom savetu VJ je kopala rupe, potom bi ložili vatru, stavljali limove, tako da su rakete koje deluju na izvore toplote pogađale te prazne rupe, a tenkovi VJ su pri tom bili dislocirani. O svemu ovome što govorim postoje pismeni tragovi. Miroslav Marjanović, jedan od prvih ljudi tajne službe MIP-a SRJ, od mene je dobio 65 izveštaja. Na mom suđenju je kao svedok kazao da su sve informacije koje je dobijao od mene bile tačne. Naprimer, 20. marta 1999. godine rekao sam mu da će NATO napadi na SRJ započeti 25. marta između dva ili tri sata ujutru, a počeli su samo nekoliko sati ranije. Ne moram dalje da vam pričam kakve sam sve podatke pribavljao“, kaže Petrušić.
Tags: Армия Сербии, Военные преступления, Война в Боснии и Герцеговине, Война в Косово и Метохии, НАТО, Республика Сербская, Сербия, ислам в бывшей Югославии, исламский фундаментализм, политика в Югославии, сербы, спецслужбы, терроризм
Subscribe
  • Post a new comment

    Error

    Comments allowed for friends only

    Anonymous comments are disabled in this journal

    default userpic

    Your reply will be screened

    Your IP address will be recorded 

  • 2 comments